Kako obrađivati fotografije?

Danas želim sa vama da podelim način na koji stvaram fotografije. Dobio sam par mail-ova i komentara sa sugestijama da pišem o ovome i rado sam se prihvatio tog zadatka.

Prva je priča

Pre nego što počnem da stvaram bilo koje fotografiju ili set fotografija, u mislima razvijam priču o tome kako ona treba da izgleda. Za to je potrebno neko vreme i malo istraživanja, a neretko se to dogodi spontano i tokom fotografisanja, ta prva iskra, o kojoj neko vreme razmišljam. Sledeći korak je razmatranje tehnika koje su mi potrebne u obradi za sporovođenje te vizije. Tu najčešće završim na Youtube-u učeći iz video tutorijala o tome.

U seriji fotografija koja je pred vama, a za čiju realizaciju je većim delom zaslužna Jelena Nedeljković, devojka sa fotografija, bavili smo se temom koju smo kasnije nazvali „Osvrt na sreću“. Cilj teme je bio da inspiriše i osnaži pogled na jedno vreme kada je uloga sreće u životima ljudi bila osvešćeni izbor, nasuprot modernom stilu života gde prostora za tu sreću ima vrlo malo.

Jelena na ovim fotografijama zrači sa stavom žene koja je srećna, prefinjena, duboko svesna sebe i onoga što može biti. Ona je predivna žena, šarmantna, sa tračkom misterije (lice iza šešira) i bunta (čaša vina koju ne drži u skladu sa bontonom) koji doprinose autentičnosti i njenom karakteru. Lokacija je odabrana pažljivo, a primetio sam je tokom vožnje bicikla par nedelja pre.

jelena-nedeljkovic-osvrt

Fotografisanje

Oko 17h, neposredno pre zalaska sunca, počeli smo sa fotografisanjem. Moram da istaknem da je jako bitno kako se model odnosi prema fotografu i aparatu, jer od toga zavisi 70% priče. Fotograf je tu da predloži korekciju položaja, stava ili izraza, ali je krupniji deo na modelu. Model treba imati u svom umu ulogu koju nosi, ne kao fotomodela, već ulogu u priči koju fotografija prenosi.

Kada je ta uloga ispraćena, fotograf je tu samo da beleži momente u kojima se ona ispoljava. Što je ovde i bio slučaj. Gledajući kroz tražilo aparata video sam kako je priča oživela. Sve nakon toga je bilo čisto dokumentovanje momenata.

Obrada

Obradu sam počeo kao i svaki put, u Photoshop-u, a završio je u Lightroom-u. Ono što je bitno napomenuti da sve fotografije beležim iskučivo u sirovom (RAW) formatu. O prednostima sirovog formata može se dosta toga reći, ali ću vas uputiti na lokaciju koja je to temeljno objasnila ovde.

Prva stvar koju sam uradio nakon prebacivanja fotke u Photoshop, jeste isecanje (kropovanje) fotografije i uklanjanje detalja koje odvlače pažnju oku, poput končića sa šešira, ublažavanje oštrih senki na licu… kao i maskiranje detalja iz pozadine koje ne služe priči (kuće, fabrike, žice…). Tu sam koristio alatke Heal i Clone, ali i razdvajanje fotografije na frekvencije kako bih se bavio samo njenim određenim delovima. Ovaj proces i njegova svrha su mi bili nepoznanice neko vreme, ali kada sam skapirao njegove prednosti i šta je sve moguće uraditi sa njim, postao mi je nezamenljiv, naročito za portrete. Više o ovoj tehnici možete saznati ovde.

fotografije jelena-nedeljkovic-poljubac

Sledeći korak bio je podešavanje boja, tonova i oštrine fotografije korišćenjem maski (masks). Ovo je jedan naročito bitan korak u obradi, jer dopušta da se sa mnogim elementima fotografije poigrate na bezbroj kreativnih načina. Ukoliko niste upoznati sa korišćenjem maski, pravo mesto za početi je ova lokacija. U mom radu, maske mi dozvoljavaju da se bavim fokusirano jednim delom fotografije bez uticaja na njene druge delove. Mogu menjati boju šešira, smanjivati ili pojačavati senke, ali preciznije i sa znatno više fleksibilnosti nego što je to bilo moguće pre.

I to je to.

Prava mera i upotreba ovih alata i tehnika je stvar osećaja i granica koje fotografija dozvoljava. A dozvoljava mnogo. Ove fotografije su napravljene sa Nikon-om D3200 (kit objektiv 18-55mm), aparatom koji je tek model niže klase u polju profesionalnih fotoaparata, a rezultati su kao što možete primetiti više nego dobri.

Finalni izgled fotografiji dajem u Lightroom-u, podešavanjima u Develop modu, ili dodatkom atmosfere diskretnom primenom Preset-a. Na kraju, fotografije export-ujem u format i rezoluciju koji su mi potrebni.

jelena-nedeljkovic-sreca

Tokom svakog podešavanja ili korekcije na slici, uvek u glavi nosim viziju kako ona treba da izgleda. Ta vizija vodi osećaje koji mi govore čega je potrebno više, a čega manje. Šta oduzeti, a šta dodati.

Osećaj se uz malo prakse razvije,
dok je vizija ona koja je ključna.

Do nje se dolazi teže, naročito ukoliko imate dosta toga na umu. Ali se isplati, svaki put. Zadovoljstvo i sloboda koju donosi rad sa fotografijom je nešto što bogati i ispunjava.

osvrt-na-srecu
Voleli bismo da čujemo tvoje mišljenje o ovome...