Mesto gde se veza sa prirodom obnavlja – Tara

U organizaciji Visoke tehnološke škole strukovnih studija iz Aranđelovca imao sam priliku da provedem par dana na Tari, u planinskom odmaralištu u Mitrovcu. Kako sam imao dosta obaveza nakon toga, nisam stigao da utiske sa ovog putovanja podelim sa vama odmah po povratku, već evo nekih dva meseca kasnije.

Utisci

Na Tari sam bio krajem aprila sa grupom studenata i profesora sa smera Menadžment u turizmu i ugostiteljstvu. Ovo nije moj prvi boravak na ovoj planini, jer sam kao dete provodio zimu na njoj, ali kao odrasloj osobi jeste prvi.

Vedrina, humor, ljudi oko mene i prijatni sunčani dani, naslućivali su jedno lepo iskustvo već prilikom dolaska. Planinski vazduh, visoka zimzelena stabla i tišina sa kojima planina obiluje, od prvog koraka na nju pozivali su me da budem prisutan, tu, u trenutku. Kako mi je um negde u tom periodu užurbano „šetao“ izmedju svakodnevnih obaveza i planova, na ovom mestu sam se „usidrio“.

Proleće Tara

Znao sam nakon ručka otići u šumu blizu odmarališta i meditirati u tišini i svežini vazduha. Utišavati um, i upijati šumu u sebe.

Iako nisam to tada znao, baš to mi je bilo potrebno. Često nismo svesni koliko se svako od nas zanese u listi svakodnevnih stvari i obaveza da izgubimo iz vida širu sliku. Sliku da smo ovde da bi živeli, ne teturali po prošlosti i razbijali glavu brigama o budućnosti.

U toj tišini shvatih, da je moj pogled na lepote Tare i svega što je okružuje odraz mene samog – spoznaja koja mi se otvorila u trenu. Cvet postoji, i izražava svoje postojanje nezavisno od onoga ko ga promatra. Onaj ko ga promatra daje mu značenje da li je on lep ili ne. On spoznaje cvet kao lep, zato što je lepota već ležala u onome ko ga promatra. A to je ono što ja nazivam Bogom, i za šta verujem da je deo svakog od nas.

Unutrašnje putovanje je ono koje je bitnije od ovog spoljašnjeg, ono koje kreira realnost o ovom drugom, ali je lepota u tome da su oba u stalnoj interakciji.

Lokacije

Tokom svakog dana, posećivali smo poznate lokacije u blizini – Banjsku stenu, Perućac, Zaovinsko jezero… a poslednjeg dana i Višegrad i Andrić grad. O ovim mestima suvišno je bilo šta pisati, a da to nije već na dosta mesta (naročito na internetu) ispisano. Umesto mojih reči, prepuštam vas fotografijama, jer će vam one reći daleko više.

Ako vam se pruži prilika da posetite jedno ovakvo mesto, pokušajte da je ne propustite jer se, siguran sam, nećete pokajati. Naročito ako živite u sredini u kojoj vam neke od ovih stvari koje su bitne za vašu dušu nisu na dohvat ruke. Do sledećeg putovanja…

Perućac
Perućac
Perućac
Vodopadi – Perućac
Poljski miš
Poljski miš kog smo sreli na putu do Banjske stene
Pogled sa Banjske stene
Pogled sa Banjske stene
Zaovinsko jezero
Ovce na ispaši – Zaovinsko jezero
Zaovinsko jezero
Zaovinsko jezero
Zaovinsko jezero / Zaovina Lake
Zaovinsko jezero
Zaovinsko jezero
Pozdrav sa brane Zaovinskog jezera
Tara / Plants
Novi izdanci u šumama Tare
Na drini Ćuprija
Na Drini ćuprija
Na Drini ćuprija / The Bridge on the Drina
Most na Drini
Ivo Andrić institut / The Andric institute
Ivo Andrić institut
Andrić grad
Andrić grad
Andrić grad - Andric town
Andrić grad – Ulaz na plato
Zgrada u Andrić gradu
Zgrada u Andrić gradu
Zgrada Hidroelektrane na Drini
Zgrada Hidroelektrane na Drini
Knjižara u Andrić gradu / Book shop Andric town
Knjižara u Andrić gradu
Voleli bismo da čujemo tvoje mišljenje o ovome...