Prelepa Ostravska šuma

Protekli period je bio…. uh… pravi rollercoaster života.

Radio sam na nekim super projektima, putovao i u razmaku između toga dosta učio.

Najlepši od svega bio je boravak u Ostravi – gradu u Češkoj Republici veličine Kragujevca, ali značajno drugačijem.

Ostrava

Ostrava je nastala iz nekoliko seoskih centara koji su počeli da se šire i srastaju u jedan grad. To je gradu pružilo neuobičajenu razruđenost građevina, zelenih površina i ljudi.

Moj boravak u Ostravi je bio iniciran od strane Visoke škole strukovnih studija u Aranđelovcu u oviru projekta za studente u kojem škola učestvuje. Projetak se odnosi na oblast zaštite životne sredine konkretnije upravljanjem otpadom.

Ostrava je značajan studentski centar u kojem boravi oko 23 000 studenata iz Češke i Evrope, prema informacijama sa sajta skole i vikipedije. Ova informacija je ukazivala na to da se radi o ozbiljnom edukacionom sistemu. Narod Češke isprva delovao mi je vrlo stran, nikad pre nisam imao prilike ih da upoznam.

Za 20 dana boravka sa njima razvio sam utisak da su dosta slični nama. Sporazumevali smo se na engleskom ali neretko i na srpskom koji nam je priskakao u pomoć i koji su oni iznenađujuće dobro razumeli.

Po dolasku u Ostravu, dodeljeni su nam mentori koji su vodili računa o našem boravku, i koji su pratili rad i učestvovanje u projektu.

Bili su otvoreni i raspoloženi za da nam odgovore na naša pitanja i zahteve, kako u vezi projekta tako i u vezi boravka u Ostravi, što nam je puno značilo.

Ostrava je miran grad, i na prvi pogled prilično uspavan. Dobar deo dana nikoga nema na ulicama grada, da bi se predveče ili rano ujutru odjednom pojavili kako užurbano idu na posao, studije ili kući.

Tako sam i ja prvog slobodnog jutra otkrio srivenu lepotu Ostrave odmetnuvši se u šumu neposredno blizu studentskog doma u kome smo bili smešteni.

Šuma je duboka, stara i prepuna ptica koje pesmom razbuđuju svaki korak kroz nju. Izvadio sam telefon i počeo da beležim sve ono sa čime sam bio okružen.

Svaki put kad se nađem pred ovakvim prizorima podsetim se koliko mi oni fale. Naročito sada kada ih gledam na fotografijama. Kao da mi se deo srca utisnuo na njih.

Neko bi rekao, šuma kao i svaka druga.
Ne bih složio. Nije ista.
Ima nešto u toj šumi što je našlo put do mene.

Imam neku svoju teoriju da prvo trebam upoznati prirodu jednog grada ili zemlje pa onda urbanije delove i ljude. Kao da će mi to pružiti neki skriveni uvid u vezi sa tim mestom. U Ostravskoj šumi pronašao sam mnoge puteve. Utabani su ljudskom nogom. Našao sam stare hrastove krošnje isprepletane snažnim granama i pesmom ptica.

Bilo je to jedno živo, bogato iskustvo mira i sklada praćeno mirisom zemlje i nežnim svetlucanjem vode u potocima.

Nakon tog jutra, šumu sam posećivao sa drugarima često. Uživali smo u šetnjama kroz nju, u upoznavanju jedni drugih u njoj. Bio je to početak nezaboravnog i prelepog boravka u Ostravi o kome ću još pisati ovde.

Voleli bismo da čujemo tvoje mišljenje o ovome...