Dizajn logoa, obrada fotografija i postavljanje vebsajta bile su oblasti na kojima se više dana radilo. Cilj je bio upoznati studente sa osnovama koje im mogu pomoći u samostalnom razvoju sopstvenih projekata.

„Iznenađen sam voljom i željom za učenjem ovih mladih ljudi. Entuzijazam za kreiranje nečega novog i svežeg kod ovih mladih smatram izuzetno vrednim za bilo koju firmu ili organizaciju. Svedoci smo koliko mladih danas nisu otvoreni za učenje ili sopstveni razvoj, naročito u manjim sredinama. Neretko, problem su i finansije koje treba odvojiti za to. Zato je važno gajiti kulturu besplatne edukacije. “ – izjavio je nakon završetka ovog kratkog kursa Dejan Kovačević,

Članak pod nazivom Održana stručna praksa za studente ASSŠ u Aranđelovcu prvo je objavljen na DeKovach Studio.

U razgovoru sa Nenadom Blagojevićem, autorom sajta Priče sa dušom na čijem kompletnom redizajnu DeKovach Studio je nedavno radio, saznali smo mnogo toga o ovom jedinstvenom biznis modelu, a naš sagovornik otkrio je da je na više tema govorio prvi put.  

Možemo reći da su Priče sa dušom ujedno i biznis koji se sve više razvija. Kada u istoj rečenici spojimo dušu i biznis, to naizgled deluje nespojivo – skoro da zvuči paradoksalno. Da li je to stvarno tako ili vi ipak uspevate da stvorite ljubav između ta dva pojma?

To što ja radim sa ovim sajtom posmatračima deluje kao nemoguća misija. Ali, samo tako deluje. Jer, mediju koji živi isključivo od oglašavanja na tržištu i koji nema nikoga „iza sebe“, nije lako da opstane u tržišnoj bari „medijskih krokodila“, a da zadrži dušu, odnosno da ima autorske tekstove koje, kako i reč kaže, piše autor, a ne klijent ili neki marketing menadžer iz agencije.

Čitaoci, s jedne strane žele tople ljudske priče koje slave život, a s druge strane mi kao i svaka firma treba da zaradimo novac za doprinose za plate, honorare dizajnera i fotografa, održavanje sajta.  

Neko bi rekao da smo time nešto izgubili, a ja mislim baš suprotno, da smo dobili, jer smo po tome jedinstveni. Kod nas je reklamiranje u sadržaju i tu pravimo balans. A to kako žongliramo između priča koje život piše i onih koje promovišu neke proizvode, usluge i ideje, e to je već stvar mere. A tim premeravanjem se i u privatnom i u poslovnom životu vodim od svoje 14. godine, kada sam i ušao u medije.

Imajući u vidu da se emocije ne mogu veštački proizvesti, dizajnirati ili prekopirati, kako pronalazite sve te iskrene, tople ljudske priče u društvu zatrpanom velikom količinom lažnog, fejk sadržaja?

Što je više tog lažnog sadržaja, to je lakše naći Priču sa dušom. Znam da zvuči čudno, ali tako je.

Sve je u uglu posmatranja. Ako ste usmereni ka obrazovanim devojkama i momcima koji uče i polažu ispite, ka poštenom svetu koji se trudi da radi i da zaradi, ka tradicionalnim vrednostima koje nikad ne gube na ceni, njih ćete ispred sebe i videti. Ako tražite sve suprotno, mediokriteti će vam biti u vidokrugu.

Znate onu rečenicu „pčela će i na gomili smeća pronaći cvet, a muva zunzara i na najlepšoj livadi otpad“. Tako je u svim segmentima života, pa i u novinarstvu.

Vaše Priče sa dušom prenosi više od 50 medija iz Srbije i regiona. Šta mislite, zbog čega su baš vaše priče novinarima zanimljive da ih prenesu ili urade ponovo na svoj način?

U medijima radim skoro četvrt veka i za sve to vreme naučio sam da pogodim „ukus naroda“, odnosno publike. I kao klinac na radiju, kasnije kao urednik u nedeljnicima, i danas kao direktor Priča sa dušom. Razgovaram sa ljudima, krećem se po kafanama, vašarima, pričam sa narodom.

Prijatelji i kolege kažu da dobroj priči umem da se obradujem kao dete, a i posle više hiljada napisanih tekstova i dalje me obuzme neko zadovoljstvo po rađanju nove Priče sa dušom. Da se razumemo, kolege novinari i mediji ih prenose jer su zanimljive i viralne. Viralne, znači da će ih pročitati veliki broj ljudi. Prenose ih jer će njihovim sajtovima doneti ogromnu čitanost.

To je donekle taj spoj emocija i biznisa koji ste spomenuli.

Meni je to u redu, jer ja na te stvari gledam kao na promociju pravih vrednosti u srpskim medijima koji su zatrpani glupostima.

Zar nije lepo kad Priča sa dušom o mladom bračnom paru koji se venčao u 21. godini i živi u Studenjaku posle mog sajta završi na 57 sajtova, televizija, radio-stanica, odnosno kad je na Pričama sa dušom pročita 65.000 ljudi, a na ostalim sajtovima još 500.000? Za mene to nije kopiranje autorskog dela, to je moć pojedinca da nabolje menja društvo u kojem živi. U ovom slučaju kroz plasiranje kvalitetnog sadržaja koji na mala vrata ulazi u masmedije.      

A zbog čega vaši čitaoci vole vaše priče i kako uspevate da prvi dođete do svih tih ljudi?

Čitaoci ih vole jer su istinite i emotivne, jer se svaki sagovornik predstavi imenom i prezimenom i prenese im svoje misli, iskustva, nadanja, ali i razočarenja. Vole ih i jer su kvalitetne i jer je u njih utkan rad.

Ja ne odrađujem priče i godišnje ih napišem svega 80. Priče sa dušom se uglavnom rade uživo, fotografije su vrhunskog kvaliteta, svaki tekst se piše pažljivo. Toga danas, priznaćete, nema mnogo na internetu jer svi nešto jure. Ali bespotrebno. Kvalitet uvek prolazi, bez obzira na posao. Kao što se zna koja je najbolja pekara u gradu, tako je i sa sajtovima. Mušterije, odnosno publika to prepoznaju.

A što se tiče medija i ekskluziviteta, recept je jednostavan i ima tri koraka: 1. nema žurbe, 2. sve dođe na svoje i 3. original je uvek ispred kopije.   

Prilikom redizajna sajta zahtevali ste da dizajn jezik Priča sa dušom bude jasan odraz vrednosti za koje se zalažete. Možete li našim čitaocima to pojasniti na šta ste tačno mislili?

Ideja je bila da dobijemo dizajn koji će čitaoce opustiti, a zatim usmeriti ka sadržaju. Vrednosti za koje se Medijska kuća Priče sa dušom zalaže kroz jedinstven storiteling su: promocija preduzetništva, podrška inicijativama, tradicija i ukazivanje na dela običnih ljudi.

Bilo nam je bitno da u nov logo udenemo i etno-motiv koji će ukazati da tradiciju predstavljamo u digitalnom svetu i da je popularizujemo na internetu.

Nadovezujući se na te vrednosti proistekla je i minimalistička ideja od strane vašeg studija da se na logou pojave i ptice sa raširenim krilima na slovima č i š, koje ukazuju na povezanost sa onim što je prirodno i autentično. Uz plavu i zelenu boju dobili smo ono što Priče sa dušom stvarno jesu: svoje, istinite, originalne.  

Koje ste promene primetili nakon redizajna Priča sa dušom?

Na prvom mestu to je brzina otvaranja stranica, kao i predivan dizajn i preglednost na mobilnom telefonu. Fotografije su došle do izražaja više nego ranije, čitaoci su počeli duže da se zadržavaju na sajtu. Osim tehničkih detalja, meni lično je bilo bitno što su mi čitaoci rekli da su se osećali još lepše dok čitaju Priče sa dušom. Ne samo da je sajt postao rasterećeniji, odnosno „pročišćeniji“, već je publici poslao novu poruku još jače povezanosti sa svim onim što je prirodno, domaće, kvalitetno, napravljeno u Srbiji. 

Na kraju, možete li da nam objasnite kako Priče sa dušom zarađuju?

Vi ste prvi postavili ovo pitanje i hvala vam. Priče sa dušom su sajt, a Medijska kuća Priče sa dušom agencija za promociju proizvoda i usluga kroz storiteling. Mi objavljujemo samo teme koje se uklapaju u naš koncept, a godišnje imamo osamdesetak priča. Klijentima donosimo veliku vidljivost u onlajn i oflajn svetu, odnosno u  drugim medijima.

Sadržaj je naš glavni adut, a uz njega i viralnost. Na PSD se najčešće oglašavaju mala i srednja preduzeća jer žele da se za njih pročuje ili da povećaju prodaju. Kad kažem oglašavaju to znači da mi pričamo njihove priče i radimo kampanje. Učestvujemo i u promocijama društveno-odgovornih ideja, jer koliko god su mediji danas brojni i moćni, neko mora da „pokrene  i zavrti točak“. Naravno, uvek sa dušom.       

Članak pod nazivom Intervju: „Sadržaj je glavni adut, a uz njega i viralnost“ prvo je objavljen na DeKovach Studio.

Nedugo zatim upoznali smo Danila Loginova, stručnjaka u 3D modeliranju u oblasti istorijske arhitekture. Deleći naše zajedničke perspektive o tehnologiji i dizajnu, otkrio nam je osnovu njegovog rada – kreiranje istorijskih 3D svetova.

Možete li nam reći nešto više o sebi?

Poreklom sam iz Ukrajine, sa Krima, a u Aranđelovac sam došao 2013. godine. Živim već 7 godina ovde. Bavim se 3D modeliranjem, po struci sam inženjer–programer.

U Krimu sam po završetku studija radio kao programer, a nakon toga svoju pažnju sam prebacio na 3D modeliranje, gde sam se usko specijalizovao za 3D rekonstrukciju istorijskih objekata.

Kako često volim da kažem, tu sam na jednom mestu spojio moja interesovanja za 3D grafiku, istoriju i arhitekturu.

„History in 3D“ je naziv brenda pod kojim već 8 godina kreirate 3D rešenja. Recite nam nešto više o njemu.

U početku su mi 3D rekonstrukcije bile hobi, dok sam još bio na fakultetu u Krimu. Nakon nekog vremena, kada sam se dovoljno usavršio, počeo sam i profesionalno da se bavim time u specijalizovanim programima za 3D.

Stigli su i prvi ozbiljniji projekti, a onda se rodila i ideja brenda History in 3D, da se oživi istorija na moderan način, odnosno da se iskoriste moderne tehnologije kako bi se prikazale stvari iz prošlosti.

Posebno me interesuje antičko doba, ali sam radio i na nekoliko projekata vezanih za moderno vreme, 19. i početak 20. veka.

Postoje dva projekta vezana za Rusiju, jedan je Sevastopolj, a drugi Perm. Tu su i projekti za Grčku, oko 10 gradova je rekonstruisano.

I naravno Rimski projekat na kojem radim od samog početka History in 3D, koji je najveći i glavni projekat.

Projekat Park Bukovičke Banje u 3D koji je predstavljen početkom 2018. godine, izazvao je veliku pažnju šire javnosti. Kako je on nastao?

Kada sam došao u Aranđelovac, otkrio sam da taj grad ima vrlo interesantnu istoriju. Zanimalo me je kako je nastao, kako se razvijao i izgledao početkom 20. veka i pre Drugog svetskog rata.

Razmislio sam i shvatio da mogu da poslužim gradu, pošto sam sada već postao deo njega i on mene, sada sam Aranđelovčanin, i da mogu da iskoristim moje iskustvo u izradi rekonstrukcije Bukovičke banje.

To sam ostvario kroz saradnju sa Narodnim muzejom u Aranđelovcu, i drago mi je što je projekat uspešno realizovan i što ga je publika dobro prihvatila.

Na kojim projektima trenutno radite?

Trenutno radim na nekoliko projekata, koji podrazumevaju izradu različitih 3D modela, ne samo u domenu istorijskih okvira.

Drugi pojekat, koji je manji u obimu, a koji će takodje biti predstavljen kao 3D aplikacija jeste Dioklecijanova palata u Splitu.

Rad sa 3D aplikacijama bi predstavljao novi korak u razvoju History in 3D koncepta.

Imate li nove ideje i planove koje bi želeli da podelite sa nama?

Želim da veštine koje stičem kroz rad na ovim novim projektima iskoristim u rekonstrukciji starog Aranđelovca u 3D, odnosno rekonstrukcija grada početkom 20. veka, koja bi osim video snimka, takođe bila realizovana i kao 3D aplikacija.

Info

Pogledajte projekte History in 3D na Youtube-u: Danila Loginov kao i na vebsajtu koji smo kreirali www.relivehistoryin3d.com

Članak pod nazivom Intervju: Danila Loginov, „History in 3D“ prvo je objavljen na DeKovach Studio.

Optimistična misao o kojoj sam neko vreme razmišljao da li da se upustim. Kako do ovog trenutka nije bilo sličnih firmi, osim štamparija koje su pružale usluge dizajna kao povezane u okviru svoje delatnosti, ideja da te usluge profesionalizujem i dignem na malo viši nivo činila mi se zanimljivom.

Zašto sam odlučio da se bavim dizajnom?

Odgovor je vrlo jednostavan – Zato što sam pre oko godinu dana stavio na papir sve stvari koje volim da radim. Kada sam pogledao listu, upitao sam se šta od navedenog je potrebno drugima, a što mi može doneti i pristojnu zaradu. O tome sam odlučivao u odnosu na to da se negde zaposlim i radim po zahtevima ljudi koji, prema mojim prethodnim iskustvima i nemaju adekvatna znanja o dizajnu.

U oblasti grafičkog dizajna u malim sredinama situacije je prilično loša zbog niskog životnog standarda i nerazvijene svesti o ulozi dizajna u savremenom društvu. Pa samim tim i o tome koliko on vredi.

Finalnoj odluci prethodila su istraživanja kako preko interneta, tako i putem poznanika.

Tu sam video svoju šansu. I osetio unutrašnji impuls da je to – to. Video sam priliku da ponudim nešto novo, sveže i bolje.

Pokrenut je DeKovach Dizajn koji je zasnovan na određenim vrednostima i pravilima koja ga definišu.

Nakon nekih mesec dana previranja ove ideje u meni, oko toga da li pokrenuti sopstveni posao ili se baviti freelancing-om, odluka je doneta. Otvoriću preduzetničku firmu. Možda je zvučalo kao loša ideja, ali sam procenio da mi se u tom trenutku to najviše isplatilo. Nakon čitanja ovog članka o obračunu poreza kod freelancer-a (koji rade kao fizička lica u Srbiji) otkrio sam da je paušalni porez nešto što će mi više odgovarati jer je predvidljiviji.

Pomoć od države

Znao sam i da neće biti lako, zbog dosta stvari koje sam trebao da naučim. Tako da sam se sa čvrstom namerom da pokrenem firmu obratio Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Aranđelovcu, koja mi je izašla u susret sa svojim predlozima i nedugo zatim odobrila subvenciju za samozapošljavanje u iznosu od 180.000 dinara. Sa tim novcem sam pokrenuo firmu i u njemu video sigurnost za početni period privikavanja na poslovanje iz perspektive preduzetnika. Taj novac je uglavnom otišao na poreze i opremu za nekih šest meseci rada.

Greška koju sam napravio u startu je bila šifra delatnosti koju sam odabrao za rad firme – 6201, računarsko programiranje, jer me je ona smestila u petu grupu preduzetnika, onih koji su visoko oporezovani. Ovu odluku sam doneo sa tadašnjim razmišljanjem da ću se baviti razvojem i plasiranjem mobilne aplikacije za jedan digitalni projekat, koje je jedino moguće pod ovom šifrom.

Potrebno je da se razmišlja na više različitih načina i nivoa, a svaki u skladu sa ulogom koja je neophodna za razvijanje posla.

Sa radom DeKovach firma je zvanično počela u oktobru 2017. kada sam i dobio prve poslove. Bilo je uzbudljivo i bolje nego što sam očekivao. Kako sam se i ranije bavio vrlo stidljivo grafičkim dizajnom, neki od klijenata su već bili upoznati sa mojim radom. Sada su me samo videli konkretnije – kao firmu.

Deset meseci kasnije, mogu reći da sam dosta naučio i još uvek učim. Morao sam da objedinim više uloga i veština unutar sebe od onih koje se očekuju od grafičkog dizajnera. Bilo je potrebno da razmišljam na više različitih načina i nivoa, a svaki u skladu sa ulogom koja mi je neophodna za razvijanje posla. Tako da sam istovremeno dizajner, fotograf, komercijalista, knjigovođa i konsultant. A pre svega, što je takođe jako bitno, normalan čovek.

Strategija na kojoj sam bazirao poslovanje bazirala se na otvorenosti i edukaciji klijenata u korišćenju dizajna kao alata za postizanje poslovnih ciljeva.

Da li sam zadovoljan ovim poslom?

Da! Ono što mi je doneo jeste učenje i skromnu zaradu u oblasti koja nije tako česta i koja zahteva ozbiljno angažovanje. U narednom periodu imam nameru da se još više fokusiram na razvoj posla i sopstvenu edukaciju. Nije lako, ali su plodovi sopstvenog rada slatki.

Fotografije: privatna arhiva.

Članak pod nazivom Pokušaj da spojim dizajn i preduzetništvo u jedno prvo je objavljen na DeKovach Studio.

Primera radi, sivi tonovi često se sreću u poslovnoj sferi, i nedvosmisleno daju formalan i profesionalan ton dizajn rešenju. Siva boja ne ističe emociju, već daje balans. Zato je izvrstan katalizator za biznis, jer obezbeđuje neutralnost koju biznis najčešće zahteva.

Često ocenjujemo i karakter ljudi po izboru boja koje nose na sebi ili se nalaze u njihovom životnom prostoru. To nije slučajno, jer u moru različitih nijansi, postoje jasni razlozi zašto je neko odabrao baš tu boju ili kombinaciju boja kao izraz onoga što on jeste.

Photo by Urban Home Windsor

Photo by Prime Renovations, Inc. 

Imajući to na umu, napravio sam mali eksperiment.

Pred vama su fotografije prirode koje sam napravio mobilnim telefonom i na osnovu dominantnih boja na njima izdvojio palete pomoću Adobe Capture aplikacije. Pomoću ovih paleta pronašao sam primere enterijera gde su one primenjene.

Dovoljno je samo zabeležiti momenat u prirodi kamerom telefona, preuzeti besplatnu Adobe Capture aplikaciju i paleta je za tren oka tu.

Pogledajte primere koje sam kreirao na ovaj način u produžetku, napišite šta mislite o njima, zgrabite vaš telefon i nahranite se inspiracijom već iz sopstvenog dvorišta.

Photo by Cebula Design

Photo by Kaplan Thompson Architects

Photo by Popp Littrell Architecture + Interiors

Photo by Catherine M. Austin Interior Design

Photo by Turner Pocock

Photo by Crisp Architects

Photo by Ryan

Photo by Alexander Johnson Photography

Članak pod nazivom Kako pametno iskoristiti boje prirode u dizajnu enterijera prvo je objavljen na DeKovach Studio.

Iz tog razloga na ovom mestu sam rešio da postavim par korisnih lokacija sa besplatnim fontovima. Da bar malo olakšam i drugima istu potragu. Ovi fontovi na raspolaganju su i za komercijalno korišćenje (što je jako bitno!).

Fontovi sa podrškom za ćirilicu

Prvi na listi su Lovely fontovi Jane Oršolić, kreirani pre više od 5 godina, a savršeni i dan danas kada se svet bitno izmenio, što je samo dokaz njihovog vanvremenskog izražajnog stila i vizije ove sjajne devojke. Idealni su za pozivnice, pisma, diplome ili zahvalnice, jer daju jednu veću vrednost svakom projektu svojom prefinjenošću i elegancijom. Fontove možete preuzeti na ovoj stranici.

Adamant BG je još jedan font kreiran na našem području od strane Vedrana Erakovića, dizajnera iz Beograda, koji odiše klasičnim stilom i jednostavnošću. Idealan je za dokumentaciju, magazine ili flajere, ali i za reprodukciju na internetu ako želite da svojim veb stranicama date autoritativniji izgled. Font Adamant BG kao i ostale fontove istog autora možete preuzeti ovde.

Latinični fontovi

Kaushan Script je rustičan font, koji sa sobom nosi dosta energije. Njegovi detalji nisu rafinisani već spontani i prirodni, kako bi se sačuvala njegova autentičnost. Možete ga preuzeti sa Google fontova ovde.

Amatic SC je font koji oponaša pisanje rukom (handwriting). Čitak je sa dosta slobodnog prostora između slova (što u nekim slučajevima može izgledati nepregledno). Blago neujednačene linije svakog slova i simbola ga na neki način čine neodoljivim.

Fontovi bez latinične podrške

Blanca je sjajan „bold“ font za mesta gde je potrebno preneti snažnu poruku, poput postera, bilborda ili naslova. Font odiše avangardnim stilom i ravnim ivicama. Možete ga preuzeti na stranici autora ovde.

COCO je idealan za korišćenje u modnim editorijalima, blogovima, časopisima. S obzirom da je besplatan i dostupan pod istim uslovima za komercijalno korišćenje (kao i svi fontovi sa ove liste) verujem da njegovo vreme u svetu tek dolazi.

Konture i prefinjen stil ovog fonta idealno dopunjavaju fotografije na kojima on blista. Dajte svojim fotografijama završnicu sa kratkim rečima korišćenjem ovog fonta. Možete ga preuzeti sa ovog linka.

Sacramento je lepo definisan pisani latinični font čije se linije u reči nadovezuju. Njegove razigrane konture idealne su za kreativne projekte koje imaju veze sa raznolikošću boja. Idealan je za novogodišnje čestitke, romantična pisma ili poruke. Možete ga preuzeti ovde.

I to je to! Nadam se da vam se lista dopala i da će vam neki od ovih fontova koristiti u vašim projektima. Ukoliko imate neki komentar ili želite da podelite vaše mišljenje o ovoj listi možete me kontaktirati ovde.

Članak pod nazivom 7 besplatnih fontova za dizajn projekte prvo je objavljen na DeKovach Studio.

Misija

Misija brenda je pružanje kreativnih rešenja koja su harmonična i povezana. Uspeh brenda se meri po tome koliki uticaj on ostavlja na rezultate onih sa kojima je imao dodir

Ključne vrednosti

Pet ključnih vrednosti, koje se nalaze na preseku mojih ličnih osobina i vizije novog brenda, jesu:

• Budi kreativan
• Budi inspirativan
• Budi deo otkrovenja
• Budi duboko svestan
• Budi povezan

Kada se pravilno shvate, ove vrednosti obezbeđuju razvijanje i trajanje brenda. Kada sam uspostavio vrednosti, pristupio sam njihovoj grafičkoj interpretaciji.

Logo

Novi logo je dizajniran tako da bude matematički logičan, blago apstraktan i simboličan. Sedam krugova simetrično raspoređeni oko vertikalne i horizontalne ose bili su osnova za adaptaciju stilizovanih slova D i K.

Nakon istraživanja koje sam pre kreiranja logoa sproveo, došao sam na ideju da kod stilizacije slova K iskoristim Runsko pismo kao osnovu i svedem ga na simbol „Kenaz“ (baklja) koji reprezentuje viziju, otkrovenje, znanje, kreativnost, insipiraciju… upravo one vrednosti koje brend reprezentuje, pri tome ne menjajući značajno ono što je na prvi mah očigledno – slovo K.

Zaobljene konture na krajevima ukazuju na težnju ka perfekcionizmu i posvećenost detaljima, ali su i odraz harmonije i balansa.

Kompletna verzija logoa podrazumeva natpis DeKovach u stilizovanoj formi usklađenoj sa simbolom. 

Boje

Boje su moćan alat sa kojima brend komunicira. One takodje predstavljaju odraz ključnih vrednosti brenda. Osnovna boja brenda je DeKovach Deep Gray i od nje su razvijene sve ostale boje.

Kako ovde ne bih opisivao kompletan Vodič o vizuelnom jeziku brenda, više informacija o korišćenju boja, logoa, fotografija i drugih oznaka može se pronaći u njemu. 

Da se vratim na ono što je srž.

Fotografije

Da bi brend identitet bio postojan tj. konzistentan, razvio sam posebnu obradu fotografije kada je u pitanju promotivni materijal. On reflektuje poruku brenda kroz diskretnu upotrebu boja i elemenata u fotografiji.

Sajt

Kada sam postavio te osnove, došlo je vreme i na ovaj sajt. On je potpuno prilagođen za vreme koje dolazi, uređaje različitih rezolucija i tehnologija (od najmanjeg rezolucije mobilnih uređaja do 4k televizora), iskorišćavajući njihov pun potencijal u prezentaciji sadržaja.

Povezanost

Jedna od novih prednost ovog vebsajta je što sada radi kao veb aplikacija na Android i iOS uređajima. Dovoljno je da odete na početnu stranu, pritisnete tri crtice u Chrome pretraživaču (ili strelicu na gore u Safariju na iOS-u) i odaberete opciju Add to Home screen (Dodaj na početni ekran).

Pozadine za mobilni telefon ili tablet

U produžetku možete preuzeti fotografije koje možete iskoristiti kao pozadine za vaš mobilni uređaj:

Novi brend je veći odraz onoga čime se bavim nego što je to bilo do sada. U njegovom oblikovanju imao sam značajnu pomoć prijatelja, što mi je naročito drago jer su prijatelji jedni od mojih najvećih pokretača u životu. Verujem da sam ovde počeo jedno novo poglavlje u svom razvoju kao umetnika i dizajnera, koje će mi doneti vredno iskustvo u narednom periodu.

Radovaću se ako uspem da u živote drugih posredstvom onoga što radim unesem duh vrednosti za koje se zalažem.

Do sledećeg pisanja,

Članak pod nazivom Dan kada sam odlučio da dizajniram DeKovach logo prvo je objavljen na DeKovach Studio.

Kod mene, prijateljstvo sa psima je počelo oko moje treće godine, sa malim patuljastim „avlijanderom“. Njega je moja porodica prihvatila kao lutalicu koja došla pred naša vrata. Bio je crn, sa par belih šara. Voleo je da „krade“ našu obuću. Sećam se da je znao da sakupi sve naše patike i cipele, kada odemo na more i spava među njima. Verujem da je tako osećao da nam je bliži.

Krajem devedesetih godina, dobili smo pekinezera, kao poklon od jednog očevog prijatelja. Zvala se Loki. Bila je stara, ne previše umiljata i koračala je „ponosno“ kroz kuću. Ona je na svet donela Suzi, koja je bila vrlo posebna. Nije znala da laje, imala je naglašenu prgavu narav, ali je znala da bude vrlo umiljata. Neplanirano, Suzi nam je godinu dana kasnije podarila Micu, koju smo nešto kasnije odlučili da zadržimo.

Mica je bila kovrdžava, nežne prirode i prodornog laveža. Ceo komšiluk je po tome pamti. Ona i Suzi su bili deo naše porodice od marta 98. godine do januara ove godine, kada je Mica nestala.

Sa radošću se sećam mnogih trenutaka provedenih sa njima. Pamtim njihova rođenja, odrastanje, niz smešnih situacija koje su nam se događale. Razvio sam svest o njihovim potrebama još kao mali, i od tada sve više učio od njih.

Nakon Micinog nestanka, odlučili smo da neko vreme nemamo pse. Gubitak psa je bolan, i ostavi traga na umu i srcu. A bol je nešto od čega čovek instinktivno beži.

Dok jedne noći, moja majka nije pronašla Belu ispod automobila i donela je kući. Na šta sam odmah negativno reagovao, jer nisam želeo psa. Nisam želeo ni da je pogledam, ne zato što sam tvrdoglav, nego zato što sam se plašio da neću istrajati u svojoj odluci.

Tako je i bilo. Izgledala je kao bela čupava lopta, sa crnim očima, nosom i usnama. Njena bojažljiva priroda me je osvojila. Dobila je moju pažnju i ljubav, a za uzvrat unela vedrinu u svakodnevni život.

Ujutru dok spavam, zna da uleti u moju sobu, puna poleta i radraganosti, i budi me kako bi se igrao sa njom. Takav dan mi uvek počne lepo, i često se zahvaljujem Bogu na tome.

Ono što sada mogu da kažem, nakon pet meseci Belinog odrastanja sa nama, jeste da mi je drago što smo ja i moja porodica na našem životnom putu dobili novog saputnika i što je to ovaj pas kojeg vidite na slikama.

Verujem da će ovo putovanje biti dugo i ispunjeno radošću, kao što su bila i sva prethodna.

Članak pod nazivom Pas, deo mog života i porodice prvo je objavljen na DeKovach Studio.

Bili su trenuci kada ne mogu apsolutno ništa da pojedem, a da mi se ne vraća kiselina iz želuca ili javlja mučnina. To mi je padalo najteže. Naročito uveče, kada sam gladan i potrebno mi je nešto lagano.

Želeo bih da ovog puta obradujem sve vas koji imate sličan problem. Moguće ga je izlečiti. Trajno. Jer sam ja u tome uspeo. Ne koristeći nikakve lekove. Kila ne može nestati osim hirurškim putem, ali tegobe više ne osećam.

Prošlo je više od 6 meseci kako nemam probleme sa želucem. Mislio sam da će prelazni period leta u jesen praviti mi probleme, međutim, ništa. Nikakve tegobe, mučnina, bol.

Kako sam se rešio ovih problema?

Pre svega, disciplinom.

Izbacio sam gazirana pića i kafe iz ishrane. Smanjio slatkiše. Jeo sam više laganog za doručak. Najčešće palačinku koju sam sam spremao. Pre spavanja ništa nisam jeo dva sata. To mi je lekar preporučio zbog kile.

Voda. Pio sam vodu na svakih dva sata. Po jedan-dva deci. Ali sam se trudio da je popijem što više. Nekad sam pio čaj, a nekad vodu.

Počeo sam svako jutro pre doručka da pijem po jedan smuti, pripreman sa različitim voćem ili povrćem. To je trajalo oko mesec dana. Koristio sam bananu kao osnovu, a dodavao sam spanać, kivi, lan, jagode, jabuke… šta god sam pronašao i što mi se dopalo i prijalo mi. Kravlje mleko nisam koristio, već vodu ili mleko od pirinča ili badema.

Takodje, uz doručak sam jeo po jedan čen belog luka. Iako mi je luk ranije smetao želucu, kada ga jedem po malo uz obrok, ne smeta. Bitno je jesti ga uz zalogaj obroka, nikako samog ili ceo čen odjednom, već po malo. Koštunjave plodove u malim količinama takođe sam jeo za užinu. Bademe, lešnik, po neki kikiriki.

Meditiranje.

Ovo vam može zvučati naivno, ali mi je meditacija najviše pomogla u lečenju. Ako niste navikli na meditaciju kao koncept, ili vam to deluje nepoznato i daleko, morate razumeti da ono što vam je potrebno jeste mir i odmor od svakodnevne buke i stresa. A upravo neka tehnika umirivanja poput ove vam oslobađa put ka tome. Dovoljno je da se izdvojite 20 minuta dnevno u tihi deo vašeg doma i samo dišete. Ništa drugo, dišete i trudite se da ne razmišljate ni o čemu. Isprva možda deluje teško, ali za dan dva već će biti bolje. Ja sam meditirao u proseku 3-5 dana nedeljno. Vi možete početi i sa 2 puta nedeljno.

I to je to. Lista stvari za koje verujem da su mi pomogle u poboljšanju mog zdravstvenog stanja je pred vama. Počeo sam polako da pijem kafu, belu za sada, i sa kravljim mlekom, dok sam sa slatkišima još uvek obazriv.

Nedavni put kroz Evropu mi je poslužio kao pokazatelj kako ću se osećati nakon nedelju dana brze hrane i slabijeg sna. I, što bi rekli sujeverni, da kucnem u drvo, ništa. Ranije bih znao na tri dana da odem negde i već bi počele tegobe.

Vratio sam se kući, nastavio sa regularnom ishranom i radovao se što se osečam bolje.

Članak pod nazivom Kako sam izlečio gastritis i probleme sa želucem prvo je objavljen na DeKovach Studio.

Podstaknut sugestijama mojih prijatelja, koji žele da njihova razmišljanja, dela i talenti budu predstavljeni širem krugu ljudi, odlučio sam da na ovoj stranici postavim kratko uputstvo o tome kako da naprave svoj blog.

Najbitnije – Nemojte čekati. Počnite svoj blog već danas.

Odvojite 10ak minuta i pratite ova tri jednostavna koraka. Za tili čas, imaćete svoj blog na adresi po vašoj želji.

*savete na ovom mestu koristite u skladu sa Uslovima korišćenja bloga.

KAKO DA NAPRAVIM BLOG?

1. Izbor domena i hostinga
2. Instaliranje WordPress-a
3. Uređivanje izgleda

1. IZBOR DOMENA I HOSTINGA

Ovde je vaša kreativnost na delu. Trebate da smislite adresu (domen) za svoj blog. Moja je www.dekovach.com. Možete da na parčetu papira nasumično zapisujete ono što vam prvo padne na pamet. Kada napravite par zapisa, pogledajte ih. Onaj koji vam se učini „najfinijim“ za izgovor i kucanje, taj odaberite. Onda kliknite na ovaj link i unesite vaš domen u sledeće polje:

Nakon klika na zelenu strelicu otvoriće se stranica sa potvrdom da li je domen (adresa) slobodan, odnosno da ga nije već uzeo neko pre vas, i nakon toga možete odabrati hosting paket za vaš blog.

Hosting je dom vašeg sajta. Mesto na internetu gde će se nalaziti vaše slike, softver sajta i sve drugo što budete želeli da postavite tamo.

Za početak, Basic paket će vam biti sasvim dovoljan. Ono što trebate znati je da se cene koje su navedene odnose na period od godinu dana. Uz kupovinu domena i hostinga kod Adriahost-a, dobićete i dodatni popust na zakup domena.

Unosom podataka za plaćanje (kartica, faktura ili uplatnica), završili ste proces izbora domena i hostinga i vaš blog je uskoro spreman.

2. INSTALIRANJE WORDPRESS-a

Kada ste završili registraciju, potrebno je da instalirate WordPress.

WordPress je softver koji će pokretati vaš blog. On pokreće i dekovach.com. Njega je vrlo jednostavno koristiti i instalirati. Po tome je i naširoko poznat.

Evo kako:

Ulogujte se na cPanel prema podacima koji su vam stigli u mail-u od Adriahost-a. Njega možete naći na adresi www.vasdomen.com/cpanel

Potražite ikonicu sa nazivom Fantastico de Luxe. To je program koji će instalirati WordPress.

U sledećem koraku kliknite na WordPress ispod naslova Blogs i u desnom prozoru odaberite New Installation. Dobićete sledeće opcije:

U polje Install on domain odaberite svoju adresu ukoliko nije već odabrana. Polje Install in directory ostavite prazno.

Ovo što sledi je najbolji i najbitniji deo za vaš blog.

U polje Administrator-username unesite ime koje ćete koristiti za ulaz na vaš blog. Smislite ga kreativno, bez znakova š,ć,č i slično. Zapišite ovaj podatak, jako je bitan kao i šifru koja sledi.

U polje Password unesite šifru sa kojom ćete ući na vaš blog. Smislite neku dobru i dugu šifru.

U polje Admin nickname unesite ime sa kojim želite da se predstavite svetu. To ime će pisati u vašim člancima.

U polje Admin e-mail unesite svoju e-mail adresu.

Polje Site name označava ime sajta. Unesite ima vašeg sajta, u mom slučaju deKovach, a u polje Description kratak opis sajta, u mom slučaju „Blog sa fokusom na ukusne zalogaje života“.

Sada kliknite na Install WordPress, odmah zatim na Finish installation i to je to. WordPress je instaliran i spreman da se ulogujete na njega.

Zatvorite otvorene stranice i ukucajte sledeću adresu zamenjujući vasdomen sa adresom koju ste kupili: www.vasdomen.com/wp-admin

Unesite ime i šifru (koje ste malopre zapisali) i zvanično ste ulogovani na vaš blog.

3. UREĐIVANJE IZGLEDA

U ovom trenutku, već imate sopstveni blog. Ukucajte www.vasdomen.com i videćete svoj blog.

Sada vas razdvajaju minuti od deljenja vaših misli, fotografija ili nečeg kreativnog sa celim svetom (Pošaljite mi link kada postavite nešto novo).

Prvo stvar koju ćete možda poželeti pre objavljivanja bilo čega jeste lepši ili drugačiji izgled vašeg bloga.

Kada ste se ulogovali, medju mnogim novim opcijama koje vidite sa vaše leve strane, videćete opciju Izgled (Appearance) i podopciju Teme (Themes).

Kliknite tu i magija ulepšavanja vašeg bloga može da počne. Klikom na link Dodaj novu (Add new) otvoriće vam se izbor hiljada tema koje WordPress svakodnevno uređuje i izborom neke od njih (dugme Postavi/Install) u trenu menjate izgled vašeg bloga.

Temu koju koristim na svom blogu sam sam razvio na osnovu Anders Norén Chaplin teme. Prilagodio sam je svojim potrebama, kao što ćete i vi kako se budete upoznavali sa vašim blogom.

Srećno blogovanje!

Članak pod nazivom Kako napraviti blog? prvo je objavljen na DeKovach Studio.

Fotografisao sam pejzaže, portrete, eksperimentisao sa konceptualnom i makro fotografijom. Vežbao sam, učio šta mi ide, i šta ne ide.

Shvatio sam da je i ovde stvar o putu, a ne o cilju.

Priča koju fotografija prenosi je za mene jedan od najbitnijih elemenata dobre fotografije. Istina je da ona definiše vrednost fotografije.

Trenutak uhvaćen u oku fotografa i memoriji aparata sposoban da ispriča priču o sebi je ideal kome verovatno svaki fotograf teži. Takvih fotografija dosta pronalazim na sajtu Nacionalne Geografije. Kroz njih vidim i doživljavam priče koje me inspirišu i pokreću da potražim slične u svom svetu.

Fotografija mnogim ljudima posluži i kao podsetnik na priču koje su bili deo. U taj smisao priče kao elementa fotografije mogu staviti većinu fotografija sa Fejsbuka i nekadašnjih pravih foto-albuma. Koristimo ih kako bi ih podelili sa drugima, ali i da bi jednog dana oživeli uspomene na priču u kojoj smo bili.

Smisao ne mora biti očigledan. Kao kod ove fotografije koštica od šljiva. Iako možda deluje neinteresantno nekome sa strane, mene podseća na dan kada sam sa roditeljima pripremao pekmez od šljiva. I zato je volim.

Kao i ovu fotografiju prvog dana jeseni nad krošnjama u mom komšiluku.

Zato što su lične, i deo moje priče, one su mi vredne.

Ljudi se tu dosta razilaze kada je fotografija u pitanju. Zato što ne vidimo svi isto fotografiju, i za to je potrebno razumevanje. Dok je neko „vidi“ dušom, neko drugi je „vidi“ samo očima.

Jedna od fotografija koja je na mene ostavila snažan utisak pre par godina, i koju iznova i iznova pogledam je fotografija Samuela Arande, proglašena za novinsku fotografiju 2012 godine.

U meni, ova fotografija budi dosta toga. Iako nemam bliži kontakt sa ličnom pričom koja se dešava na njoj, osećam patnju, ranjivost, vapaj, pružanje utehe. Vidim univerzalnu priču sebe i drugih. Jer svi u jednom trenutku se nađemo u jednoj od ove dve uloge.

Iako potresna, za mene je ova fotografija je o nečemu višem, o čovečnosti, o osećaju brige za drugoga koji dolazi duboko iznutra i prevazilazi „slojeve“ ega, religije i stigmi. On ih poštuje, ali prevazilazi.

A to je jedna od bitnijih životnih pouka.

Ja se vezujem za one fotografije koje nose neku višu mudrost, poruku, smisao. One koje otvaraju i proširuju vidike, menjaju me i osvešćavaju.

Iako sam sada samo posmatrač, sa željom za učenjem, bila bi mi čast da jednog dana i sam ispričam svetu jednu takvu priču.

Članak pod nazivom Kada fotografija ima priču prvo je objavljen na DeKovach Studio.